Христос Воскресе!

silazak_u_ad

О смрти, где ти је жалац? О Пакле, где је твоја победа? Христос Воскресе, а ви сте свргнути. Христос Воскресе, демони су пали. Христос Воскресе, анђели се радују. Христос воскресе, живот влада. Христос Воскресе, а ни један мртав не остаде у гробу… (Св. Јован Златоусти)

 

Јуче сам био разапет са Њим, данас сам се прославио са Њим; јуче сам умро са Њим, данас сам оживео са Њим; јуче сам сахрањен са Њим; данас сам устао са Њим. Него хајде да понудимо Ономе који је претрпео смрт и васкрсао за нас, – мислићете можда ћу рећи злато или сребро, или скупоцене тканине, или драго камење, пролазну овоземаљску материју која остаје овде доле, а највећим делом, скоро увек, у поседу лоших људи, робова и Принца овога света – Хајде да понудимо себе, то поседовање које је највредније Богу, које му највише приличи. Вратимо икону створену према Икони. Хајде да препознамо наше Достојанство; да славимо наш Архетип; да спознамо снагу Тајне и зашто је Христос умро. (Св. Григорије Богослов)

 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

 

Advertisements

“НЕЗАСЛУЖЕНА” ПАТЊА И СТРАДАЊЕ

images-5

“Докле ћеш ме, Господе, сасвијем заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?” (Псалми 12: 1) Ехо овог вапаја Псалмопевца се чује и допире до наших дана преко светих и прогоњених вере ради војујуће Цркве, Цркве Христове.

“А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама. Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда. Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу? (Псалми 43: 23-25). Једна од највећих тајни живота је страдање и патња праведника. Како то да моћан Бог, Бог који је љубав допушта тако ”незаслужена” страдања Његовог створења? Чињеница је, међутим, да не постоје незаслужене патње и страдања: “Јер сви сагријешише и изгубили су славу Божију” (Римљанима 3:23).

Дакле разлог зашто постоји патња у свету је то што постоји грех у свету. Нечије патње могу али и не морају бити директно повезане са његовом личним гресима, али сви смо ми грешници пред Богом, и због тога не заслужујемо ништа мање осим патње и осуде. Није патња која је незаслужена, већ Божија благодат и милост! “Не за дела праведна која ми учинисмо, али према његовој милости Спасио нас” (Тит 3: 5).

Raspece_13

У свој повести света, само је Jедан чија је патња била незаслужена, и Он пострада за нас “…као праведник за неправедне, да нас приведе Богу” (1 Петрова 3:18). Наше патње нису незаслужене, али нису ни без промисла Божијег допуштене, јер Бог “… све чини по савету воље своје ” (Ефесцима 1:11). Постоје мноштво ваљаних разлога зашто Бог дозвољава да Њему верни хришћани пате и страдају. Чак ако и не можемо у то време да схватимо и расудимо који је разлог зашто, ми требамо да послушамо Апостола Петра који нам каже: “Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава његова, имали радост и весеље “(1 Петрова 4:13).

anastasis

‘Кротки Лафови’

Умишљени мудраци и њихова улога у релативизацији Истине

За време комунизма, Бог, Србин, Православље су биле табу теме – цензурисане именице на радним местима, школама, факултетима. Када би се неко од јавних личности, или бар неки академик, професор, доктор наука или сл. осмелио и поменуо те цензурисане именице јавно, и то у мало позитивнијем смислу, онда би та личност, такорећи преко ноћи постајала култна народу на периферији друштва, ”затуцаним” богомољцима и онима који су ишли у цркву и славили славу.

Vladeta_Jerotic_01

Једна од таквих култ личности је и Др Владета Јеротић, верујући Србин, неуропсихијатар, психотерапеут, академик, научник, писац или шта ли све још. Он добија фаму у та мрачна титова времена – култ који се продужава и до ових наших дана релативизма, синкретизма и богоотпадне свејереси екуменизма. Популаран је, зато га зову да држи трибине и предавања, нтервијуишу га разни угледни и неугледни часописи и телевизија, предаје на ПБФ-у. Мало, по мало професор и доктор психијатрије постаје узгредно и водећи ауторитет православне теологије. Дакле његова реч се далеко чује, али чини нам се и трује – трује душе несумњалица, нововерујућих и академским титулама импресионираних.

Ево шта нам Др Јеротић каже:

”Бог нас непрестано опомиње. Опомиње нас, наравно и преко Ислама. Неможе другчије Ислам бити него опомена Божија. Паз’те, то је света књига (ваљда Куран – прим. аутора) и то је човек ког је Бог послао, Мухамед. (sic.) Немојте да слушам од наших полу просвећених православаца да је у Мухамеду демон. Неможе бити никако, милијарда и више стотина милиона мух…муслимана верују у Алаха, јер су Хришћани престали да верују у Бога на западу…”

за видео кликни ОВДЕ

islam-300x300

С брда, с дола, нeкохерентно са академске станзе, али главна порука се да дешифровати: Бог шаље Мухамеда да нас опомиње, Kуран је света књига, не жели да слуша од полу просвећених Православаца да је у Мухамеду демон јер има милијарду и више стотина милиона муслимана који верују у Алаха. Као разлог за толико велики број муслимана Јеротић наводи престанак вере у Бога од стране Хришћана на западу. Ово је мало нелогично, али нам се чини као да је сублиминална порука, антитеза: да он, Др Јеротић, стоји као противник боготпадног запада, неби ли синкретистичка порука о исламу добила на вредности.

Ову ”просвећеност” коју проповеда Јеротић су пробали многи да убаце у Цркву Христову, попут гностика, софиста, варлаамиста. Ругање непросвећенима или полу-просвећеним православцима је комунистички контиунитет, јер су комунисти вернике звали и сматрали за затуцане, али савременим просвећеним, угледним докторчићима, академским и хоби теолозима чак и ”зилот” постаје пејоративна именица!

disciples_fishing_250

Чини нам се да је господин Јеротић заборавио на полу-просвећене рибаре из Галилеје. Заборавио је на многе светитеље и мученике. Заборавио Житија Светих. Заборавио да Варлаам и његова рационална религија није Хришћанство, већ да је то вера Боговидца Светог Григорија Паламе и ”непросвећених” исихаста (тиховатеља).

Сетимо се речи Апостола Павла у његовој Првој Посланици Коринћанима:

18. Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. 20. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: Ко се хвали нека се Господом хвали.

 

Стојмо кротко и крепко са неписменим и полуписменим рибарима Галилејским, са неученим, полу просвећеним и непросвећеним Светитељима Цркве Христове, а одбацимо учења и предавања свакојаких докторчића, академика и хоби ”теолога” – великоучењака институализованог званичног ”православља”, који се из не смирења и гордости ослањају на свој ум, уместо на Ум Цркве. Одбацимо таква учења као што је Црква одбацила тварне енергије и рационализам Варлаама Калабријског. Уместо да идемо на таква предавања, молимо се Богу и читајмо Житија Светих – то Свето Писмо писано животима Светих, животима правих, истинитих Теолога-Богослова, јер тамо су сви спасоносни догмати и истине Цркве Христове.

Ево само један мали прилог из Житија Светих, као одговор на Јеротићево горенаведено, у најбољем случају, празнословије, које је очито отров за неопрезне, а не бистра и питка вода Светог Православља за које се представља да јесте.

Ко има уши да чује нека чује!

Житија Светих за 4./17. август

СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ХРИСТЕ из Превезе (Грчка)

 

image

Овај свети новомученик Христов Ристо (Христо) беше родом из града Превезе у Епиру. Беше од младости честит и побожан. Служећи као морнар на једном броду, он дође једном са острва Крита бродом на острво Кос у Егејском мору. Провевши на том острву неколико дана, он се спремаше да пође одатле, али баш тада на њега наиђе нека група Турака јаничара, који му стадоше вређати његову хришћанску веру и свето крштење. Распаливши се ревношћу за своју свету веру, Христо осени себе крсним знаком и смело одговори јаничарима да је њихова муслиманска вера прљава и нечиста и да је њихов лажни пророк Мухамед претеча антихристов.. На то се безбожни Турци распалише гњевом и појуривши ухватише светог мученика и исповедника Христовог, и бијући га и злостављајући, одведоше га и предадоше паши тога места. При томе га јаничари примораваху да се одрекне своје вере у Христа и светог крштења. У одговор на то овај храбри јуноша Христов само изговараше хришћански Символ вере (Вјерују) и пљуваше на веру исмаилћанску. Тада разбеснели Турци повадише своје ножеве и њима избодоше светог мученика, па га онда, извевши га ван града и запаливши ватру, спалише онако избоденог на ватри.

Али, о! чуда, тело светог мученика не изгоре сасвим, него остаде на пољани око тридесет дана и да га притом ниједна животиња или звер не такну нити му се уопште приближи. Над светим телом његовим неки побожни хришћани, па чак и неки муслимани, видеше прве три ноћи необичну светлост која долажаше с неба. После тога неки хришћани тајно узеше делиће његових светих моштију и побожно их сачуваше.[12]

Пострада свети новомученик Христо 5 августа 1668 године на егејском острву Кос, где га и данас поштују као мученика Христовог.”

Да ли је Свети мученик Христо у праву, или је то Владета Јеротић? Расудите!

 

‘Кротки Лафови’

Да ли зу званични заиста званични и за Богочовека?

image

 

Званични Јерусалимски патријарх, признат од званичних патријараха (како кажу) канонских и званичних Православних Цркава, Теофило, је 21. децембра 2015 званично дочекао и пожелео добродошлицу званичном Првом министру званичне Републике Албаније Едију Рами.

image

Поред многих хвалоспева за заслуге у унапређивању верске толеранције званичне Републике Албаније, као и сећање на високоморални Албански народ који је спасио велики број Јевреја од сигурне смрти од стране нациста и фашиста у време II Светског Рата (sic.), званични патријарх Теофило је одликовао Његову Екселенцију Господина Првог Министра Републике Албаније Едија Раму одликовањем Реда Високог Крста Витезова Свете Гробнице.

1294922731_eirhnaios1

Докле широкогруди, толерантни Албанац Еди Рама (крштен римокатолик, мада атеиста или у “најбољем” случају агностик) добија одликовања и признања од званичног Јерусалимског патријарха Теофила, дотле прави патријарх Иринеј чами у притвору, свргнут и прогнан због његове непоколебљиве вере у Једну Свету Саборну (=Католичанску) и Апостолску Цркву.

Vladika-Artemije-21

Слично њему, правом патријарху јерусалимском Иринеју, и наш један владика, прави епископ Рашко-Призренски и Косовско Метохијски Артемије је приморан на егзил због својег тврдоглавог Православља (=анти-екуменизма) док се званични друже са толерантним шиптарима и србомрзцима попут Бајдена све за овоземаљску релавантност и сребрњаке савременог Вавилона, Европске Уније.

Узалуд нам је да нас сав свет воли љубављу светском, овоземаљском! Узалуд нам је и  да нам сав свет подвладђује, и признаје нас као званичне – канонске, ако то Господу није мило, онда смо само као окречени гробови у сенци смрти.

‘Кротки Лафови’

 

 

Прилог:

Поздравни говор патријарха Теофила упућен Едију Рами (на енглеском).Линк Јерусалимске Патријаршије:
http://www.jp-newsgate.net/en/2015/12/21/18968#more-18968

Екуменисти и синкретисти СПЦ скидају маске

Београдска Патријаршија ПРОТИВ Житија Светих, или да ли су светитељи Цркве Христове били нетолерантни фанатици?

untitled_panorama_3-1-z-z-z-s515

 

Архијереји СПЦ се ових дана утркују ко ће брже, боље и лепше да честита Курбан-Бајрам колегама из исламских заједница са простора бивше Југославије, а и шире. Заиста смо са неверицом и забезекнути пропратили ове вести. Међутим овакви изливи љубави и верске толеранције су болна реалност синкретистичке пандемије која већ извесно време хара Београдском Патријаршијом и званичним “Православљем” уопште.

порфирије

Митрополит СПЦ Порфирије, у писму ”колеги” Азису еф. Хасановићу вели: ” У духу љубави и солидарности међу људима, који је главна порука великог исламског празника Курбан Бајрама…желим да Вам, поштовани муфтијо, упутим најискреније честитке”

Замислите сада ово: човек се спрема на самоубиство, а ви му честитате. Апсурдно зар не! Колико је онда већи апсурд некоме честитати на самоубиству душе, честитати му пут у пакао на вечне муке!

Коме треба веровати – светитељима, мученицима, великомученицима чија светла лица сјаје Божанском нетварном Светлошћу из Житија Светих или митрополиту Порфирију, патријарху Српском Иринеју и осталим архијерејима СПЦ који пишу, или пак саучествују у оваквим душепогубним честиткама. Свакако, питање је реторичко зато што је и мравињем мозгу јасно.

ant

Ево само неколико примера из Житија Светих:

  1. јануар

Преподобномученик Онуфрије није честитао Турцима Курбан Барјам већ:

…стаде ружити све њихове ствари, које они називају светима, па и саму веру њихову са свима њеним обредима.

  1. јануар

Свети мученик Теопемта није Деоклицијану честитао неки идолски празник, али му рече:

Идоли, сребрни или златни, дрвени или камени, којима се ти клањаш, нису богови, јер не могу ни дисати ни говорити, нити што добро или зло учинити. Само свемогући небески Бог створи небо, и земљу, и море, и све што је у њима.

  1. јануар

Свештеномученик Исидор

Ревностан поборник Православља он често подстицаше тамошње Немце да оставе латинску веру и присаједине се Православљу.

Пазите! Да ли би овај светитељ честитао папи на устоличењу као што је патријарх Иринеј то недавно учинио када је кардинал Франциско Бергољо био изабран за поглавара римокатоличке верске заједнице. Судећи по житију светог Исидора свакако да неби. Али наш патријарх Иринеј можда житија не чита, па у својој посланици – честитки Понтифексу Максимусу написа:

Ваша Светости,

Испуњени духовном радошћу поводом Вашег избора за новог Епископа древног и славног града Рима – Поглавара свих Римокатолика широм света, упућујемо Вам Наше искрене честитке.

Божија воља је да сви народи света познају Онога који је прави Пут, Истина и Живот – Једини човекољубац, Господ Исус Христос. Он, будући Спаситељ света и Избавитељ од таме греховне, данас је у Вашој личности добио још једног новог духовног молитвеника пред Престолом Својим.

pope-francis

Свети Јустин Ћелијски каже:

Житија садрже у себи оно што Православље чини православним. У њима се показује и непобитно доказује да је Православље – Живот, а не теорија, опитна наука, а не гомила безживотних правила. Житија Светих стварају убеђење да је лични православни опит – једини начин да човек постане православан, да позна Православље и да проповеда Православље. То је једини пут и другог нема: сваки други пут, посредно или непосредно, одводи Католицизму и Протестантизму.

cropped-lafovi1.jpg

Овим речима, једног од најсветлијих светитеља и богослова 20. века, нам све постаје јасно: да је свако, ко је несагласан са оживотвореним догматима описаним у Житијама Светих, противник вере Православне – анти-Православан.

”Бдијте”

Кротки Лафови

 

Прилози:

cest

12047210_1139310672749124_300430178_n

кликни за: честитку патријарха Иринеја новоизбраном папи Франциску

Фарисеји и садукеји као Сабор СПЦ

untitled_panorama_3-1-z-z-z-s515

Ако смо до заседања овогодишњег Сабора Српске Православне Цркве били у недоумици да је званична СПЦ, односно Београдска Патријаршија (по Св. оцу Јустину Ћелијском), застранила – онда од распуштања Сабора смо се уверили, не само да су епископи и њихови следбеници застранили, већ да су се отворено сврстали у табор Лукаваго. Да, тешке су речи, али су истините! Ево шта у једном делу званичног обавештења Светог Архијерејског Сабора СПЦ пише:

“Сабор је одлучио да прихвати још један дијалог – дијалог са Римокатоличком Црквом, односно са Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзнога кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ. У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију. Разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу, и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.” овде

Истина о римокатоличко-усташком кардиналу Алојзу Степинцу је утврђена одавно. Чињеница је да је Степинац као духовни вођа усташа одговоран за прекрштавање у римокатолицизам преко 250 хиљада, а око милион зверски убијених Православних Срба. И сад шта наши епископи одлучују? Они одлучише да воде дијалог са Хрватском бискупском конференцијом о личности, како они кажу ”званичног викара оружаних снага такозване НДХ”

O tempora, o mores! 

svetski-susret-za-mir

Излишно је говорити о разлозима за овакве бесмислене дијалоге, јер се они противе здравом разуму. Нама Православним хришћанима треба да буде важно шта би чланови доксолошке Цркве Христове, наше Светосавске, свети мученици Јасеновачки рекли на овакву одлуку  ”Сабора” Београдске Патријаршије! Има ли иједног епископа који се подигао против оваквих богохулних одлука срамног Саборан СПЦ 2015? Нема их, као што их није ни било када су безаконо свргли епископа рашко -призренског 2010. Тако сада неколицина њих која је прећутала те 2010 је осетила последицу ћутања и ”немешања у свој посао”. Питамо се да ли су наши епископи Православни, или су само задржали Православно име? Да ли је надгласавање реалност, а јединомислије остављено као апстрактни појам схоластике за студенте на ПБФ-у. Будимо уверени да потврда нечијег Православља није овоземаљска власт коју има, већ да ли је оно што говори и ради у складу са учењем Христовим које су својим делима и животима осведочили Његови  угодници, Свети Оци, преподобни, пустињаци, мученици.

Светог владике Николаја пророчка ”Небеска Литургија” се остварује и оживљава свим својим ужасом, ту испред наших очију, а ми забезекнути јер смо ми та генерација Срба која гледа нашег светог оца Саву бледог лица на коленима пред Христом како плаче – а оно покајање Срба о којем Свети владика Николај приповеда, не да се ни наслутити.

images

Да ли икоме у горенаведеном саопштењу боде очи велико Ц у речи Црква, када се појми о римокатоличкој ”цркви”? Једна је Црква – Православна Црква! Српска Црква је помесна Црква једне Цркве – Цркве Христове, а римокатоличка, римска ”црква” није помесна Црква, већ ЈЕРЕС! До каквог закључка води Саборско признање да је римска ”црква” Црква (са велико Ц) – тешко нам је да замислимо…да ли нам се на овај начин, као и на многобројне пре, указује на кинонију (заједницу, општење) званичне СПЦ са архијеретиком папом! Наших епископа речи и дела говоре, на нама је да се молимо за благодат расуђивања.

Господе, Ти нам једино можеш помоћи. Смилуј се на Савино потомство и избави нас од ломаче латинске. Подај разума нашим вођама да те спознају као јединога Бога, коме не треба vicarious Dei на земљи! Теби нашем Богу, Господу Исусу Христу нека је слава и хвала са беспочетним Твојим Оцем и Духом Светим који од Оца исходи, у све векове векова. Амин.

Кротки Лафови

РАЈ НА ЗЕМЉИ

 

  85821

Птице цвркућу низ поветарац који са Јадранског мора пирка благо љуљајући гране столетних борова и мимозе. Пролећно сунце се игра светлуцајући на златним шљокицама величанствених одјејанија епископа Црногорског и Јерменског, док њихови благи покрети чине да прапорци на ивицама одежди тихо звече. Чује се појање монахиња у алту подстакнуто тенорима ђакона који свечано изговарају јектенију панихиде. Дим из кадионица милује лица присутних, као и древне зидове манастира Светих Архангела на Михољској Превлаци. Призор је идиличан. Прави рај на земљи!

Mimoza-crop

Али да ли је све то тако како изгледа?

Повод за Литургију и парастос је комеморација страдања Јермена над којима су Турци извршили геноцид у пролеће 1915 године.

Званични сајт Митрополије црногорско – приморске вели: ”Служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, уз присуство старјешине епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији епископа Татева Акобиана…”(1)

За време Литургије, односно Евхаристије епископ Јерменске апостолске цркве је заиста само присуствовао, али за време одржавања парастоса уочљиво је да уважени гост има на себи епитрахиљ и омофор, тако да од тада више није само присутан, већ учествује у своме епископском капацитету и саслужује.

DSC05799

Многи такозвани хришћани сматрају себе за Православне, Ортодоксне. Римокатолици и западна схоластика их сврстава под именом Оријентал Ортодокс. Јермени припадају овој групи. Они, за разлику од Православних Срба, Грка и Руса, признају само прва 3 Васељенска Сабора јер од IV су се одвојили од Цркве, у ствари Црква Христова их је одстранила као јеретике. Дакле они су још старији јеретици од наше ”браће” римокатолика. Њихов ”светац” Диоскор је анатемисан, проклет од стране Светих Отаце Цркве Христове – ЈЕДНЕ Саборне, Васељенске (Католичанске) и Апостолске!

А шта ми(2) чинимо овде, на овом ”собору…”? Молимо се и саслужујемо са монофизитима, јеретицима.

”Да“ – рећи ће они – ”као прво, ово није саслуживање јер није у склопу Евхаристије, већ само парастос Јерменским мученицима! Ви зилоти сте баш нетолерантни и без имало љубави!”

Сладуњава, овоземаљска ”љубав” која толерише јерес и релативизује догмате и одлуке Васељенски Сабора у ствари није љубав, већ МРЖЊА .

dthumb.php

Свети Јустин Ћелијски пише:

”…Свој став према јеретицима, а јеретици су сви који су неправославни, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2. Кор.6,14-15). Правило Светих Апостола 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”. Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима…правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане..” (3)

Митрополит Амфилохије каже за себе да је ученик оца Јустина, али чини нам се да у свом акту изливања љубави према Јерменима, служећи парастос са њиховим јересијерархом, он омрзе свог духовног оца, а тиме и самога Бога, јер саслуживање са јеретицима заиста није богослужење него богохуљење!

Овакав приступ Светим Оцима и канонима Једне Свете Католичанске Цркве, односно ”качењем канона мачку о реп” је узело маха у званичном Православљу. У задње време сведоци смо многих оваквих, а и горих канонских преступа наших најузвишенијих, и најученијих свештенослужитеља. ”Риба од главе смрди” каже наш народ, а наши (псевдо) епископи, следујући пример Васељенског патријарха, оваквим се понашањем све више удаљавају од Вере Светих Отаца. Блатантним преступима и каљањем наше вере пројављује се једно ново једномислије – јединомислије у неправославности. А они, наши епископи, на жалост и несрећу многих, још увек задржавају етикету ”Православaн” обмањујући и саблажњавајући мноштво ”малих”.

”А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.” (Матеј 18:6-7)

5766 (2)

Да су Јермени и њихова такозвана ”Апостолска црква” јеретичка прочитајте догађај силазка Благодатног Огња овде

”Кротки Лафови”

 

фусноте:

(1) http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-26-aprila-na-miholjskoj-prevlaci-odlsuzio-liturgiju-i-parastos-zrtvama-turskog-genocida-nad-jermenima/

(2) Јесте ”МИ”! јер ако смо у СПЦ, у заједници и у општењу једни са другима, сваки уд тела са-учествује.

(3) Из писма Светог Аве Јустина Ћелијског ”Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац – за Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 13/26. новембра 1974

Отворена Небеса

“И рече му: заиста, заиста вам кажем, отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човечијем.” (Јован 1:51)

HEL231619

У Јаковљевом сну, на великој лествици између земље и неба, анђели су се пели и спуштали (Постања 28:12). Овим Бог открива изабраном народу будућу стварност: да ће Христос бити лествица и врата према отвореном небу.

До Оваплоћења Бога Слова, Његове смрти и васкрсења, небо је било затворено јер ништа нечисто није могло ући зато што “кроз једног човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише” (Римљанима 5:12). Чак и они који су умрли у вери могли су само да се “утеше” у “Авраамовом наручју” дубоко “у срцу земље” (Лука 16:22, 25; Матеј 12:40), јер “крв јунчија и јарчија не може узети гријеха “(Јеврејима 10: 4).

the-resurrection-of-christ-julia-bridget-hayes

Али када је Христос умро и васкрсао Он “својом жртвом сатре гријех” (Јеврејима 9:26) и сиђе у ”најдоња мјеста земље”и “изишавши на висину заплијенио плијен, и даде даре људима” (Ефесцима 4: 8-9), водећи на небо све оне свете ”у вјери умерше”. Тада се испуни диван призор о коме је пророк Давид певао: “Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе.” (Псалми 24: 7)

Од тога предивног дана када се Христос вазнео на небеса, за хришћане “отићи од тијела” је “ићи ка Господу” (2 Коринћанима 5: 8). Али једног дана Небеса ће чак примити и наша васкрснута тела. Богомудри Еванђелист Јован је погледао и видео: “…гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.” (Откривење 4: 1). Дакле од тога дана Небеса ће бити вечно отворена за све откупљене и “Врата његова неће се затворати дању, јер ондје ноћи неће бити” (Откривење 21:25).

’Кротки Лафови’

Екуменистичка обмана у Јерусалиму!

теофило

Огласила се екуменистичка машинерија са својим преварама која стварају пометњу и смутњу. Као упаљена шибица у пласту сена, шири се и проширила се ватра преваре са насловима: ”ВЕЛИКО ЧУДО НА РЕЦИ ЈОРДАН: На жезло патријарха Теофила слетео бели голуб!”. Ову вест су између осталих објавили ”Курир”, ”Србин.инфо” верске радио станице, укључујући ”Слово Љубве” као и многи свештеници и верници на Фејсбуку и Твитеру.

facebook-printscreen-1421662251-609147

И то би као требао да буде знак, да је на призив патријарха Јерусалимског Теофила, Свети Дух слетео у виду голуба на његов жезал? О каква тмина, каква превара!

Сваке године, на дан Богојављења и током молитве на реци Јордану Православни пуштају беле голубове из кавеза. Оваква врста белих голубова, који нису рођени у природи већ у кавезу, се гаје за пригодне прилике, најчешће за свадбе. Очигледно је да ти ”у кавезу рождши” голубови служе и за симболику током молитве на реци Јордану, када неко од верника или свештеника пушта беле голубове (или белог голуба). Сличан овоме, виђали смо спектакле и на Тргу Светог Петра у Ватикану за време њихових молитви за мир, избор папе и слично.

papadove

Верници Светог Православља:”Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам… Немојте, дакле, ићи за њима.” (Лука 21:8-9)

10641182_903612756317388_1182836137695639365_n
Патријарх Јерусалимски Иринеј I

Патријарх Теофило III је узурпатор Православног Јерусалимског трона, слично владици Теодосију који је узурпирао трон епископа Рашко-Призренског Артемија. Правог Јерусалимског патријарха Иринеја I су ”пензионисали” и држе га у “притвору” баш због његовог антиекуменизма – исти разлог због којег су српски екуменисти свргли владику Артемија. Не заваравајмо се, Теофило III је екумениста и синкретиста ”пар екселанс”, а ово слетање дресираног патријаршијског голуба  је чист “publicity stunt” на који су се ”упецали” многи! ПРЕВАРА!

Рекох и спасих се!

’Кротки Лафови’

Понашање екумениста + Звона за узбуну, чујемо ли их?

Turkey Pope

У ово наше време док је папизам пропадао и док су га напуштали и одбијали, не само његови следбеници, прости верници, већ и његови истакнути чланови, на позорницу ступају представници Васељенске Патријаршије и остали унијатски настројени хијерарси, епископи спремни да дају руку избављења папизму који је све дубље тонуо ка дну ирелавантног мора. Ишло се и још увек се иде до те мере да се богоодпаднички папизам зове сестринском црквом, и да се безстидно тврди да паписти нису јеретици. Тужно је гледати да ти природни чувари неокаљане вере и духовни заштитници свога стада, постају најамници који проповедају против вере и Традиције Православне Цркве учећи супротно него ли њени верни гласови, Свети Богоносни Оци. Нажалост, већина оних који представљају Православље појме и прихватају као важног Папу, отелотвореног јеретика; и не само да не покушавају да врате јеретике у Православље, већ напротив, они хвале јерес борећи се да убеде Православне вернике да јеретички паписти и протестанти нису у заблуди. Они Православни хришћани, који с правом не прихватају неправославне и противправославне радње, уместо да буду похваљени због њихове непоколебљиве светоотачке вере, они бивају жестоко прогањани.

Vladika-Artemije-21

Узмимо за пример једног многострадалног епископа Српске Православне Цркве. Владајућа номенклатура Српског Православља, предвођена сабраћом, духовном синовима светог оца Јустина, жестоко и немилосрдно гоне његово најверније чадо епископа рашко-призренског Артемија кога неканонски свргаваају са дужности предвођења своје пастве; чак га, и то без икаквог стида пред Богом, лишавају епископског звања. Али на духовну корист и радост једног дела верника и монаштва, епископ Артемије не признаје одлуке гласнобукача званичне СПЦ, обелоданивши их као псевдо епископе, а не епископе Цркве Христове. Ништа на свету се не збива без Божијег одобрења и промисла, тако и ово тужно и жалосно цепање хитона Светог Саве, које свима нама који стојимо по страни указује да је можда дошло време одвајања жита од кукоља и отвореног рововског рата и конфронтација са свејересју екуменизма.

Све више је очигледан разлога пада и перверзије јер про-унијатски чланови Цркве, са логистиком теолошке елите усмеравају Богом поверену им паству ка лажној унији, стварајући све већа искушења и расколе. Како се ситуација показује, ствара се постепено продубљивање и све већа издаја вере. Многи од оних епископа који су по страни, уместо да заштите Цркву и стадо, они ћуте заливени као рибе најчешће заузети одржавањем објеката и здања, и тако постају идниректни саучесници оних који се намећу Православној вери. Наћићемо се, нажалост суочени са де факто догађајима и збивањима. Лажна унија је по свим изгледима већ договорена, а која се због лакшег примања даје у одмереним дозама: заједничке молитве Православних са инославнима, увођење богослужбених и разних новотарија служећи се притом нападним безпотпорним измишљотинама итд.

ljubimRUKU1

У наше време непробојно утврђење Православља је највише у опасности од појединих патријарха, архиепископа, епископа, клира и лаика који су проказују као бродоломници у вери, али који се жестоко боре за ту злу унију која није у складу са Христом и Истином. Када ће епископи Православне Цркве и најјачи бедеми Вере, Свети Манастири, да имају намеру да звоне за узбуну ако не сада када Православну Цркву и Свете Оце проституишу са иноверним и јеретицима? Гротексне теорије се слушају и писано објављују: како је папска црква сестринска црква, како она има благодат и остала богохуљења и непоштовања супротна ономе чему Православна Црква учи. Блажени Архимандрит Спиридон Билалис пише: ”Истинска унија цркава не може успети принудним и присилним прилагођавањем Православних верника латинским иновацијама (новотаријама). Унија може бити успешна само ако се шизматична и јеретичка папистичка црква врати у крило Једне Свете Католичанске и Апостолске Цркве коју једино Источна Православна Католичанска Црква испољава у функционалном и несметаном континуитету у свој својој пуноћи.”

svetski-susret-za-mir

Напомена: Унија значи исто што ”скуп уједињених”. Унија у својој онтологији садржи јединство чланова који имају неке уочљиве разлике. Зато је погрешно говорити о унији која се тиче догмата у Православном Богословљу. Где су различите истине вере ту не може доћи до уније, већ само онда када се приђе (повратку) истинским догматима и одрицању заблуда. Али то више није уније, већ ЈЕДИНСТВО… онда је дошло до ”соједињеније свјатих Божијих Церков”. У Православној Цркви постоји “унија” различитих етничких традиција, али су све усмерене у истинској вери и истинским догматима Православља. Различити богослужбени језици, Србска Слава, другачија припрема кољива, различити обичаји итд.  Дакле ”унија” различитих традиција постоји у Православној Цркви, АЛИ унија где су догмати релативизовани или у супротности, контрадикторни – НИКАДА! Не дај Боже!

’Кротки Лафови’

%d bloggers like this: