Узрастајмо у Вери

Вера и узрастање у њој

rublevtrinity

Вера треба, и мора да буде првобитна и најважнија брига за сваког од нас, а не само академска делатност појединаца. Јер од вере све прозаилази: и љубав и добра дела и све оно што нам је потребно за спасење.

Свако од нас који је крштен у Светој Вери Православној је дужан да зна основе (катихизис) наше Вере – али не само то, већ да Духом расте у њој, у срцу, уму и делању своме – ка обожењу, тежњи ка боголикости, спасењу. Спасење ми добијамо по благодати од Искупитеља нашег, Богочовека Христа – и то: Његовим оваплоћењем, учењем, распећем, васкрсењем, вазнесењем и молбом Оцу да нам низпошаље Духа Утешитеља, ”који од Оца исходи” (Јован 15:26); Онога Који је сишао на свете Апостоле у виду пламених језика на дан Педесетнице. Зато, само распознавајући или пак добро познавајући основе вере, а не трудећи се да у њој растемо, је велики грех.

На јудејски празник Сеница

senice

Јеванђелист Јован нам благовести да у време годишњег празника Сеница,: ”…дође Исус у храм и учаше. И чуђаху се Јудеји говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?” (Јован 7:14-15)

Ово њихово питање је значило: како то да је човек, који никада није учио од књижевника и рабина, стекао такво изузетно разумевање Светог Писма?

Господ наш Исус Христос није имао формалну обуку у Писму; нити је имао икакву диплому, или пак префикс доктор теологије испред Његовог имена, али Он их ипак ”…учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји.” (Матеј 7:29)

Исусов одговор на ово питање, је звучало запањујуће за њих: ”…Моја наука није моја, него Онога који ме је послао” (Јован 7:16) Овим одговором, Господ пројављује Његову Богочовечанску природу. Како?

Христос – Савршен Човек и Узорник

jesus

Пре свега Јеванђелисти нам сведоче да је Исус имао енциклопедијско познавање Писма Старог Завета, стекавши га на исти онакав начин како би то сви ученици и студенти Слова могли да стекну – марљивим, молитвеним учењем и проучавањем. Христос је на томе радио читавог Свога живота, још од времена када је био мали дечак. Сетимо се забезекнутих учитеља у храму: ”…нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их. И сви који га слушаху чуђаху се веома његовој разборитости и одговорима” (Лука 2: 46-47) и како је Он напредовао: ”… у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи. (Лука 2:52) Дакле, у свему овоме Он нам се показује као савршени пример за човека – јер и ми тражимо да учимо Писма, и да се узрастамо у мудрости и у милости код Бога и људи.

Христос – Бог

Али поред Његових човечанских особина ка разумевању Писма, Христос је поседовао и Божанску премудрост и ауторитет. Он је вечни Бог и савршен човек – Богочовек. Он нам није само потврдио аутентичност Старог Завета и дао пример како да га проучавамо и користимо, већ нам је савршено пренео, преко Његових светих Апостола, Свето Писмо Новог Завета.

Jevandjelje6

Богословски Речник и објашњења:

Обожење – (грчки: теосис – θέοσις) је циљ хришћанина = учествовање у животу Божијем посредством нетварних (нестворених) Божијих Енергија. Обожењем се човек позива да постане бог по благодати и да тежи саједињењу са Богом.

Боголикост – “И делатности су различне, али је Бог исти који чини све у свима —ό ενερуών τά πάντα έν πάсιν. Без Бога се ништа Божје не може ни учинити, ни добити. Што је у намa људима божанско, боголико, то смо добили од Бога при стварању. У Богочовеку пак Христу људска природа је добила целога Бога, цело Божанство. Са циљем: да се испунимо свом пуноћом Божјом. А како то бива? Помоћу боголикости која је у нама ми усвајамо Богочовека Христа и све што је богочовечанско и божанско. Бог у Христу привлачи к себи оно што је боголико у нама. Ми људи смо боголикошћу људи. У њој cy богочежњиве силе нашег људског бића. које нас сједињују са Богом у Христу, и помоћу којих се усавршавамо у свему божанском, богочовечанском, хришћанском. На свима ступњима свога спасења, свога обогочовечења, човек зависи од боголикости, од богостремљења што је у њему, и од Бога што је у Богочовеку…” (одломак) Св. Јустин Ћелијски ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ТОМ III

Благодат – (грчки: харис – χάρις) дар Светог Духа, дар учешћа у светости, неизрециви преображај од Бога. Благодаћу нам је дата могућност да у заједници са Господом Исусом Христом достигнемо пуноћу живота, обожење. Заједница са Богом кроз Исуса Христа се остварује преко Нестворених Божијих Енергија тј. Богом, јер само Бог је Нестворен, он је од увек, Он је Онај Који Јесте. Дух Свети је извор и давалац нестворених обожујућих енергија, одмеравајући благодат сваком по његовом труду (1 Кор 3,8).

Оваплоћење – отелотворење, инкарнација. Бог Син, Вечна Реч (Логос) Божија је узео људску природу. ”И Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве…” каже Никео- Цариградски Символ Вере. Свето Писмо Старог и Новог Завета говори о Њему, оваплоћеном Богу Слову (Логос), који је дошао да свет спасе од греха и смрти. Он је својим Васкрсењем и Вазнесењем узнео људску природу са десне стране Бога Оца: Он све нас позива да прихватимо да сарађујемо са Њим (= синергија) на нашем обожењу, ради циља нашег живота = заједница са Богом.

’Кротки Лафови’

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: