Светогорци I

оСтефанСветогорац

отац Стефан светогорац

Читав живот светогорског старца је био тесно повезан са братским руским народом. О. Стефан (Миљковић) је рођен 1922. године. Завршио је сеоско-пољопривредни институт. Знања, која је тамо добио су му касније значила када је постао светогорски монах.

Још пре Другог светског рата отац Стефан је ступио у манастир Туман у Србији као послушник, где се у то време подвизавало руско братство. За време рата се налазио у манастиру Студеница. Према казивању оца Стефана једном су комунисти хтели да га стрељају, али је успео да побегне.

О томе сведоче сећања о манастиру тих година архимандрита Јована (Радосављевића). У то време је владика Николај (Велимировић) рукоположио оца Стефана у ђакона. На Свету Гору, према сопственом казивању, отац Стефан је дошао из Србије пешке почетком педесетих година. Најпре је ступио у српски манастир Хиландар, где је боравио сасвим кратко. Живео је с руским монасима у Кареји, затим сам у Старом Русику, а потом се населио на Каруљи, месту најсуровијих подвига светогорског монаштва. Овде је отац Стефан провео скоро 40 година.

Припадао је Руској Православној Заграничној Цркви, као и неки други каруљски подвижници, али је примао све ко му се обраћао за савет и помоћ. На Каруљи је водио строг подвижнички живот и био је познат у целој Грчкој. Стотине људи су долазили код њега или су му се писмено обраћали за поуке или молитве.

У време свог боравка на Каруљи, отац Стефан је свакодневно служио Божанствену Литургију, при чему је често морао да служи сам јер свих тих година практично није имао послушнике. Био је велики молитвеник, и људи су то знали те су га поштовали и волели. Помињао је стотине имена сваке ноћи вршећи Проскомидију, притом без помјаника, напамет. Имао је велики број духовних чеда у Грчкој, Србији, Француској (Руса). Написао је четири брошуре, које садрже духовне поуке општедоступног карактера, које су штампали његови грчки пријатељи.

 

старацПајсијеСветогорац

старац Пајсије светогорац

”Сећам се једног старчића у Манастиру Есфигмену, који је био толико прост (необразован) да је и за Вазнесење мислио да је какав светац. Он начини једну метанију и рече: “Светитељу Божји, заступи нас”! Једном један брат беше болестан, а он није имао шта да му да да поједе. Силазио је пењао се уз степенице, па отвори прозор који гледа на море, испружи руке према мору и рече: “Свети Вазнесење, дај ми једну рибицу за брата”. И одмах – о, чуда – једна врло велика риба искочи из мора право у његове руке. Они који су то посматрали, били су запрепашћени. Он их погледа и само се насмеја, као да им говори: “Шта сте чудно видели?”

Ми имамо знање, знамо када се који светитељ прославља, како је неки други мученички пострадао. Знамо када је празник Вазнесења, где се оно и како догодило, међутим не можемо ни једну такву рибу да добијемо! То је та чудесност духовног живота, коју они, који логику траже само у себи самима, а не у Богу, не могу да разумеју, јер имају једино знање овога света, које је сједињено са духовним болестима овога света, а Духа Светога немају.”
(Разговор са старцем Пајсијем светогорцем)

припремили ’Кротки Лафови’

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: