Лажни традиционалисти или ’потапшите ме по рамену’!

Семење које паде крај пута…

За сваку похвалу је када се верник интересује и жели нешто више да сазна о вери својој Православној, па се лати читања Светих Отаца, богословских чланака, часописа и сл. – Али на жалост има случајева да неко од тих верника, прочитавши два пасуса увода Амбигве Светог Максима Исповедника, пређе на писање критике богословља популарних екумениста, а нарочито ”пињата лутака”(1) – митрополита Јована Зизјуласа и епископа Игњатија Мидића.(2)

atanasije-ignjatijeЗизјулас, Мидић и…

Понављања излизаних парола екстремно-фундаменталистичког вокабулара може и да прође, али када је у питању напад на истине које излазе из пера горепоменутих богослова, а и других, онда то постаје проблем. За сигурно је да те истине из пера Зизјуласа и Мидића доста пута буду измешане са сумњивим постулатима протетанског или римо-католичког типа, али ипак истине су истине! Опрез и теопракса, односно опитно богословље подвига кроз молитву је потребно ради исправног, православног созерцавања истине. Напад на истину Православља је недопустив, и грех је велики, без обзира из чијег пера или чијих уста та истина излази, јер упоред са критиком јереси они, надамо се, нехотице и не знајући критикују и истину! Очигледно је да такви критички ”чланци”, којих додуше нема много, су написани са циљем прикупљања анти-екуменистичких поена, али су језиви примери парадигме ”критика – критике ради”. Они постају нешто што ће ”масирати” его нашег ”просветљеног” писца и бити модрица на рамену од тапшања од стране њихових истомишљеника. Ти њихови истомишљеници, који су сами ”оно семе које паде крај пута”, читајући такве чланке препознају епитете: новотарци, екуменисти, све-јерес, смртна душа и др., и ради тога постављају те ”ревносне ауторе” на пиједестал бораца за истину Православља – а они то заиста нису. Каже се у Св Писму: ”по плодовима њиховим ћете их познати”, а дух таквих чланака је испуњен јуридичком строгоћом, одише протестантском полемиком и римо-католичким дуалистичким пијетизмом.

the-sower-sowing-the-seed-english-school

Примера ради, неки ”ревнитељи” би да ”нападају” чланак који не заступа буквално веровање у ”митарства” опужујући аутора чланка за новотарење, за екуменизам и сл.; међутим сведоци смо да су многи анти-екуменисти, ”старотараци” мишљење да су ”митарства” теологумена (лично мишљење) и као такви, нису догма Цркве; на пример, ”окорели старотарац” и анти-екумениста, Др Константин Каварнос који је написао познату памфлету ”Питање Уједињења” где одлучно и критички побија и разбија екуменизам као оруђе уједињења Православних са римокатолицима, је веровао да ”митарства” треба сагледати и схватати као поучну алегорију. Да ”митарства” нису догма, морамо да се сложимо, без обзира да лично верујемо да су она (митарства) саставни део учења и да су традиција Цркве! Ово је само један од примера где етикетирање аутора са ’екумениста’, ’новотарац’ не пије воду… а има их много.

mitarstva835_n

Свети Оци су увек писали богобојажљиво, плашећи се да не погреше; зато њихова дела су често апофатичка, а ретко када нападно богословствена, осим када нам објављују истине откривене на Васељенским Саборима које су попримиле статус догми. Свети Оци су долазили до спознања истине путем великог подвижништва, посвећујући сав свој живот Богу у безмолвију, а не само логиком, силогизмима и схоластиком. Треба само да се упитамо, да ли би смо смели да назовемо Св. Григорија Богослова ”новотарац” због његовог једног краћег дела где  потврђује Оригенов теологуменон (лично мишљење) да ће се на крају света сви спасити, укључујући ђаволе (апокатастасис).

Зато свима којима је чистота вере Православне нешто са чим се не може трговати по разним комисијама за дијалог, у Светском Савету Цркава или било где, важно је и то да чувамо ту Веру предату нам од Апостола и Светих Отаца Цркве Христове од такозваних браниоца попут оних псевдо-ревнитеља које описасмо овде – јер су такви ”браниоци” само друго лице душепогубне јереси екуменизма и разних новотарења.

Vladika-Artemije-21 “In summa summarum”, ово није био покушај апологије богословља крипто римо-католика метрополита пергамског Зизјуласа, или епископа Мидића, чије је јеретичко богословље епископ рашко-призренски Артемије раскринкао и разорио помоћу Светих Отаца Цркве Христове у књизи: ”Одбрана Православног Исповедања Вере од Кривоверја проф. Др Игњатија Мидића Епископа Браничевског” – већ само покушај расветљавања неких аномалија и чланака који се поткрадају и протурају као анти-екуменистички, анти-новотарски, а у ствари су у духовном јединомислију са њима. Зато, чувајмо се од њих и запамтимо Христове речи да нису сви ”који вичу Господе, Господе” ти који Богу службу чине.

’Кротки Лафови’


фусноте:

(1) Пињата лутка је популарна латинско-америчка забава за децу. Повећа лутка пуна слаткиша се обеси; деци се дају дрвене, или пак пластичне палице са којима ударају лутку све дотле докле се она не поцепа и на радост деце почну да испадају слаткиши.

(2) Повод овога писанија су неки чланци који излазе у етар интернета са звучним анти-екуменистичким, анти-новотарским насловима, а који у ствари то нису. Надајући се у ”педагошку” поруку овог скромног чланка, изостависмо именовања повређујућих чланака и (њихових) списатеља.


Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: