О каквог безакоња, Христа поново разапињу!

Заједничка Декларација Папе Римског и Патријарха Цариградског 25. маја 2014.

потпис

Папа Франциско и Цариградски Патријарх Вартоломеј су потписали заједнички проглас, декларацију (1) и то непосредно пре заједничке молитве (2) у храму Светог Васкрсења у Јерусалиму, 25. маја 2014. Чак и врапци знају шта кажу Канони Свете Цркве о такозваним заједничким молитвама. Ствар је проста, да простија не може да буде; наиме:

1) Ако римокатолици нису јеретици, онда зашто ми Православни нисмо у пуном општењу са њима – а НИСМО?

2) Ако ли су пак римокатолици доиста јеретици – а јесу, јер се не причешћујемо из ”исте чаше”, зашто се онда заједно молимо?

Свети Сабори и Канони

Свети канони Цркве Христове заиста не могу више јаснији да буду него ли:

”С јеретицима, или расколницима, не смије се заједно молити.” (33. канон Лаодикијског Сабора)

”Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи…” (45. канон Апостолски)

”Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.” (10. канон Апостолски)

Ова заједничка молитва Папе и Цариградског Патријарха је нешто на шта смо се навикли! Скоро свакодневно смо сведоци да неко од православних епископа или свештеника се моли заједно са римокатолицима или пак са неким другим инославним ”хришћанима” – а шта ми радимо? Просто ништа или скоро ништа – јер се кувамо као жаба стављена у лонац хладне воде, која се полако загрева док не прокључа. Када се жаба сети шта треба да уради да би се спасла, она је већ полу кувана и не може да искочи из лонца – те тако умире, у агонији… Зато игнорисање свега овог што се дешава испред наших очију и ушију, као и наша не инерција охрабрује наше духовне вође, наше пастире, да истрајавају на том екуменистичком путу, измишљеном главом и брадом од самог нечестивог. Тако они, те наше духовне вође, све смелије и чешће игноришу Васељенске Саборе, Свете Оце, а самим тим и нашег Бога, Исуса Христа! То они доиста чине – не заваравајмо се да тако није! Зато наше неделање ће нас, не дај Боже, спремати за тај страшни ”лонац” који је већ прокључао – онај у коме ”ће бити плач и шкргут зуба” (Матеј 13:50)

Хришћани у Ромејском Царству

Во времја оно, хришћани су у свим градовима и селима Римске Империје (такозване Византије) дискутовали, расправљали и бринули се о свим питањима ВЕРЕ… Да ли је хомоусиос или хомиусиос, једна воља или две, једна природа или две…на пијаци, бродоградилиштима, центру града – све дотле докле Свети Оци на Васељенским Саборима не рекоше ”Одлучисмо, Свети Дух и ми” (Дела 15:28)… а ми данас? Ћутимо, окрећемо главу; није на нама да расправљамо о таквим стварима јер отац ”тај и тај” ми је то рекао, а ја морам да слушам, јербо послушност је најважнија за спасење!? Јесте, али коме послушност? Сигурно не оцу или архијереју ”том и том” који не проповеда Бога и Јеванђеље онако ”како нам је предато” (Лука 1:2), већ оним пастирима који се држе Светих Васељенских Сабора, Светих Отаца, Апостола и Јеванђеља Исуса Христа – а бити послушан таквим оцима ми смо послушни Богу… јер нисмо ”незнавене” овце или животиње, како тврде неки такозвани архи-пастири, већ бића створена по ”лику и подобију Божијем” (Постања 1:27) којима је дата особитост расуђивања.

Јединство у различности

Али ако будемо слепо слушали, без проверавања, без референце на Свето Јеванђеље, Свете Оце и Саборе – онда ће, ако је слутити по путу на коме смо, доћи до пуног општења, јединства са онима који уче о тварним енергијама, о изхођењу Светог Духа и од Сина, о пургаторијуму и осталим ”различитостима” – како сада, тако и тада ћемо добити одговор, опет од оца ”тога и тога” да смо сви ми хришћани, да у истог Бога верујемо, а да све ове такозване догме и каноне обесимо ”мачку о реп”, јер све су то само ”легитимне различитости” (3) које не представљају препреку да сви ”будемо једно” (Јован 17:21) у љубави која је Христос!

Али браћо и сестре, тај христос који је у ”легитимној различитости” неће бити Онај ”чији глас препознајемо” (Јован 10:5), већ цар таме – Антихрист!

+  +  +

молитва

Молитва

Господе Исусе Христе, Ти си нам Пут Истина и Живот, осим Тебе другог бога немамо. Подај нам храбрости и смелости да исповедамо Тебе Истинитог Бога, Који Је увек Исти, јуче, данас и сутра. Кога не појмимо заједно, у ”легитимној различитости” са јеретицима, већ Те созерцавамо и славимо у јединомислију, заједно са свим Твојим Светима Једне Свете Православне Цркве Твоје!

Тебје подобајет свјакаја слава, чест и поклоњеније, Оцу и Сину и Свјатому Духу, ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.

+  +  +

Фусноте

(1) текст заједничке декларације папе римског и патријарха цариградског

(2)  Васељенски Патријарх Вартоломеј и Папа Франциско се моле заједно. Погледајте видео:

(3) из заједничке декларације, види фусноту (1) речено је:

“the journey towards the unity to which only the Holy Spirit can lead us, that of communion in legitimate diversity.”

”пут према јединству коме само Свети Дух може да нас води, у заједничарењу (причешћу, кинонији) у легитимној различитости”

Advertisements

1 Comment

  1. sremski pavle

    Молим вас да за Вартоломеја више не пишете “васељенски” патријарх, него – цариградски патријарх, није он наш папа, патријарх свих нас, него само своје пастве, врло малене, јер свака од наших Цркви има свог патријарха. Он је само први по части међу православним патријарсима, и то ако је православан, а овај то нажалост није, и до сада није имао неку апсолутну власт, мада, како време иде, он би (уз подршку римског папе) да је достигне, па да влада свима православнима и да нас као овце приведе римском архијеретику.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: